Impičment

 

Procedura impičmenta – Ukoliko Predstavnički dom odobri barem jedan od članova impičmenta, predsednik je tehnički impičovan i celi proces dolazi u nadležnost Senata. Predstavnički dom onda imenuje članove Kongresa da deluju kao tužioci (menadžeri).

Suđenje predsedniku odvija se u Senatu. Samim procesom, umesto predsedavajućeg Senata (potpredsednika SAD) predsedava Predsednik Vrhovnog suda SAD. Predsednik ima pravo na branioca po svom izboru. Može da prisustvuje lično ili da prepusti svoju odbranu braniocima.

Senat može da sprovodi suđenje ili da delegira ovlašćenje posebnom komitetu, koji će sve dokaze protiv predsednika prenositi Senatu u celosti.

Sam proces se sprovodi slično regularnom sudskom postupku, sa ispitivanjem i unakrsnim ispitivanjem svedoka.

Nakon što sasluša sve dokaze i završne reči obeju strana, Senat raspravlja iza zatvorenih vrata, zatim glasa na javnoj sednici da li da osudi ili da oslobodi predsednika. Kako bi se predsednik osudio neophodna je dvotrećinska većina u Senatu, odnosno glasovi 67 senatora. Ako se ovo desi, predsednika smenjuju sa funkcije i nasleđuje ga potpredsednik. Odluka Senata je konačna i ne postoji pravo na žalbu.
Savremena procedura impičmenta

Rezolucije o impičmentu, koje podnose članovi Predstavničkog doma, predaju se Komitetu za pravosuđe, koji odlučuje da li rezolucija i njene optužbe na račun predsednika, zavređuju prosleđivanje Predstavničkom domu.

Nakon toga Predstavnički dom glasa, za ili protiv, istrage o impičmentu. Neophodna je samo prosta većina glasova, kako bi se procedura pokrenula.

Ako je istraga odobrena, Komitet za pravosuđe sprovodi istragu da utvrdi (slično kao porota) da li postoji dovoljno dokaza koji bi opravdali primenu članova impičmenta protiv predsednika. Komitet zatim donosi Nacrt optužbe potkrepljen dokazima. Komitet glasa o svakom članu impičmenta ponaosob, kako bi utvrdio da li treba da se proslede Predstavničkom domu na odlučivanje.

Ukoliko Komitet za pravosuđe prosledi jedan ili više članova impičmenta, celi Predstavnički dom odlučuje prostom većinom glasova o tome da li član/članovi impičmenta zavređuju suđenje pred Senatom.

ISTORIJA IMPIČMENTA

ENDRU DŽONSON

 Predsednik Endru Džonson je imao otvorene nesuglasice sa Kongresom, koji je nekoliko puta pokušavao da ga smeni. Zakon o mandatu je usvojen zbog Džonsonovog veta da bi se ograničila njegova moć i on ga je otvoreno prekršio početkom 1868. godine. Predstavnički dom usvojio je 11 članova opoziva Džonsona. Glavni sudija Salmon P. Chase predsedavao je suđenjem Džonsonu u Senatu. Osuda je propala sa jednim glasom u maju 1868. Suđenje za opoziv ostao je jedinstven događaj 130 godina.

 

RIČARD NIKSON

 

Odbor za pravosuđe Predstavničkog doma odobrio je tri člana opoziva predsednika Ričarda Niksona zbog ometanja pravde, zloupotrebe ovlašćenja i nepoštovanja Kongresa zbog njegove uloge u skandalu Votergejt gde je Niksonova administracija pokušavala da prikrije svoju umešanost u provalu 17. juna 1972. u sedište Demokratskog nacionalnog komiteta u Vašingtonu, D.C., poslovnu zgradu Votergejt.

20. oktobra 1973. Nikson je naredio otpuštanje specijalnog tužioca Arčibalda Koksa, što je izazvalo masakr u subotu uveče. Došlo je do masovne reakcije, posebno u Kongresu, gde je između 1. novembra 1973. i januara 1974. uvedeno 17 rezolucija: H.Res. 625, H.Res. 635, H.Res. 643, H.Res. 648, H.Res. 649, H.Res. 650, H.Res. 652, H.Res. 661, H.Res. 666, H.Res. 686, H.Res. 692, H.Res. 703, H.Res. 513, H.Res. 631, H.Res. 638, i H.Res. 662. H.Res. 803, donesen 6. februara, odobrio je istragu Odbora za pravosuđe, a u julu je taj komitet odobrio tri člana opoziva. Pre nego što je Dom preduzeo akciju, postupak opoziva Niksona je pokrenut kada je Nikson podneo ostavku 9. avgusta 1974. Izveštaj koji je sadržao članove o opozivu je prihvaćen od strane punog Predstavničkog doma 20. avgusta 1974. sa 412 protiv i 3 glasova. Iako Nikson nije formalno opozvan, ovo je jedini proces opoziva koji je rezultirao napuštanjem funkcije predsednika. Niksona je pomilovao njegov naslednik Džerald Ford.

 

BIL KLINTON 

8. oktobra 1998. Predstavnički dom je izglasao pokretanje istrage o opozivu predsednika Bila Klintona, delimično zbog navoda da je lagao pod zakletvom kada je bio pod istragom u vezi s skandalom Klinton-Levinski. 19. decembra 1998. Dom je odobrio dva člana opoziva, optužujući Klintonovu za krivokletstvo i ometanje pravde. Optužbe su proizašle iz tužbe za seksualno uznemiravanje koju je protiv Klintonove podnela službenica države Arkanzas Paula Jones i iz Klintonovog svedočenja u kojem je poricao da je bio u seksualnim odnosima sa stažistom Bele kuće Monikom Levinski. Članom I, Clinton je optužena za krivokletstvo. Član II, optužio je Klintonovu za ometanje pravde. Glavni sudija Vilijam Renkvist predsedavao je suđenjem Klinton u Senatu. Oba člana impičmenta nisu dobila potrebnu super-većinu, pa je Klintonova oslobođena i nije smenjena sa funkcije.

DONALD TRAMP 

 

PRVI IMPIČMENT

 Trampov opoziv je usledio nakon što je formalna istraga Predstavničkog doma utvrdila da je tražio strano mešanje u predsedničke izbore u SAD 2020. kako bi pomogao u njegovoj kandidaturi za reizbor, a zatim je opstruirao samu istragu govoreći zvaničnicima svoje administracije da ignorišu pozive za dobijanje dokumenata i svedočenja.

DRUGI IMPIČMENT

 

Predstavnički dom 117. Kongresa SAD usvojio je jedan član opoziva Trampa o „podsticanju pobune“, navodeći da je on podstakao napad na američki Kapitol 6. januara. Ovim događajima prethodili su pokušaji Trampa da poništi predsedničke izbore 2020. godine, kao i njegovo guranje teorija zavere o prevari birača na svojim kanalima društvenih medija pre, tokom i posle izbora. Jedan član impičmenta koji Trampa tereti za „podsticanje pobune“ protiv vlade SAD i „bezakonito delovanje na Kapitolu“ uveden je u Predstavnički dom 11. januara 2021. godine. Članak je predstavljen sa više od 200 kosponzora. Istog dana, predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi dala je potpredsedniku Majku Pensu ultimatum da se pozove na Odeljak 4 25. amandmana da preuzme ulogu vršioca dužnosti predsednika u roku od 24 sata, ili će Dom nastaviti sa postupkom opoziva. Pens je rekao da to neće učiniti u pismu Pelosi sledećeg dana, tvrdeći da to ne bi bilo „u najboljem interesu naše nacije ili u skladu sa našim Ustavom“. Ipak, većina u Predstavničkom domu, uključujući republikanca Adama Kinzingera, usvojila je rezoluciju kojom se Pens poziva da se pozove na 25. amandman.

 

© Američki izbori 2020. je autor ovog teksta